Uprav­ni sud Cr­ne Go­re, po­stu­pa­ju­ći po tu­žba­ma Gra­đan­ske ali­jan­se, po­ni­štio je dvi­je pro­šlo­go­di­šnje od­lu­ke o ras­po­dje­li sred­sta­va Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va, na osno­vu ko­jih je ukup­no po­di­je­lje­no 743.230 eura. Sud je Uprav­nom od­bo­ru Fon­da na­lo­žio da u po­no­vlje­nom po­stup­ku do­ne­se no­ve, za­ko­ni­te od­lu­ke.
U obra­zlo­že­nju jed­ne od pre­su­da na­vo­di se da je ospo­re­nom od­lu­kom o pr­voj ras­po­dje­li sred­sta­va za 2014. go­di­nu, na osno­vu jav­nog kon­kur­sa iz­vr­še­na ras­po­dje­la di­je­la sred­sta­va Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va u ukup­nom iz­no­su od 497.950 eura. Na­vo­di se da je Gra­đan­ska ali­jan­sa ospo­ri­la za­ko­ni­tost rje­še­nja tu­že­nog, zbog po­gre­šno i ne­pot­pu­no utvr­đe­nog či­nje­nič­nog sta­nja i po­gre­šne pri­mje­ne ma­te­ri­jal­nog pra­va. U tu­žbi je is­tak­nu­to da je ospo­re­na od­lu­ka do­ni­je­ta su­prot­no od­red­bi čla­na 203 Za­ko­na o op­štem uprav­nom po­stup­ku, s ob­zi­rom da ko­mi­si­ja u obra­zlo­že­nju ak­ta ni­je na­ve­la ja­sne raz­lo­ge o od­luč­nim či­nje­ni­ca­ma da tu­ži­lac ne is­pu­nja­va uslo­ve pod tač­kom F tri. Pre­ci­zi­ra­no je da se iz na­ve­de­nog ne mo­že utvr­di­ti na ko­je uslo­ve se mi­sli da ih tu­ži­lac ne is­pu­nja­va, ima­ju­ći u vi­du da je do­sta­vio sve tra­že­ne uslo­ve po kon­kur­su. Ci­ti­ra­ju se i na­vo­di iz tu­žbe po ko­ji­ma Fond ni­je is­po­što­vao ni ra­ni­je pre­su­de ovog su­da ko­ji­ma su uki­nu­te od­lu­ke, ni­ti je od­lu­ka do­ni­je­ta u skla­du sa čla­nom 204 Za­ko­na o op­štem uprav­nom po­stup­ku ko­jom je pro­pi­sa­no da mo­ra sa­dr­ža­ti uput­stvo o prav­nom li­je­ku. Do­da­je da su sred­stva odo­bre­na za pro­jek­te šest or­ga­ni­za­ci­ja na či­jem su če­lu ili su u upra­vljač­kim or­ga­ni­ma čla­no­vi uprav­nog od­bo­ra tu­že­nog, što je su­prot­no čla­nu dva Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa.
U od­go­vo­ru na tu­žbu iz Fon­da su na­ve­li da su neo­sno­va­ni na­vo­di tu­žbe i da tu­ži­lac ni­je is­pu­nio uslo­ve iz tač­ke F tri kri­te­ri­ju­ma ko­ji se od­no­si na dje­lat­nost i ci­lje­ve or­ga­ni­za­ci­je tu­ži­o­ca, a u smi­slu čla­na 36 a Za­ko­na o ma­njin­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma i čla­na dva od­lu­ke o osni­va­nju fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje imo­vin­skih pra­va. Tvr­de i da su neo­sno­va­ni na­vo­di tu­žbe u od­no­su na kr­še­nje od­red­bi Za­ko­na o spre­ča­va­nju kon­flik­ta in­te­re­sa.
– Ocje­nju­ju­ći za­ko­ni­tost ospo­re­ne od­lu­ke, ovaj sud na­la­zi da je tu­že­ni or­gan po­či­nio bit­nu po­vre­du pra­vi­la uprav­nog po­stup­ka iz čla­na 226, stav dva, tač­ka se­dam u ve­zi sa čla­nom 203 Za­ko­na o op­štem uprav­nom po­stup­ku. Od­lu­ka ne sa­dr­ži obra­zlo­že­nje iz ko­jeg tre­ba da pro­iz­i­la­zi utvr­đe­no či­nje­nič­no sta­nje, do­ka­ze na ko­ji­ma se od­lu­ka za­sni­va i raz­lo­zi ko­ji su bi­li od­luč­ni pri ocje­ni do­ka­za. Zbog to­ga sud ni­je mo­gao oci­je­ni­ti da li je na­kon pro­ve­de­nog jav­nog pri­ku­plja­nja pri­ja­va i jav­nog kon­kur­sa ras­po­dje­la sred­sta­va iz­vr­še­na u skla­du sa od­go­va­ra­ju­ćim pro­pi­si­ma, od­no­sno zbog če­ga ni­je pri­hva­ćen pro­je­kat tu­ži­o­ca – ka­že se u obra­zlo­že­nju pre­su­de.
Na­gla­še­no je da od­go­vor na tu­žbu ne mo­že za­mi­je­ni­ti va­lja­no obra­zlo­že­nje, a ti­me ni oba­ve­zu or­ga­na ko­ji do­no­si akt da po­stu­pi po pra­vi­li­ma utvr­đe­nim Za­ko­nom o op­štem uprav­nom po­stup­ku.
Vi­je­će Uprav­nog su­da do­ni­je­lo je i pre­su­du ko­jom se po­ni­šta­va od­lu­ka o dru­goj ras­po­dje­li sred­sta­va Fon­da za pro­šlu go­di­nu. U obra­zlo­že­nju je ta­ko­đe na­ve­de­no da je ospo­re­na od­lu­ka do­ni­je­ta uz bit­nu po­vre­du pra­vi­la uprav­nog po­stup­ka, jer akt ne sa­dr­ži obra­zlo­že­nje sa do­ka­zi­ma.
– Sud na­po­mi­nje da od­lu­ka tu­že­nog ni na­kon od­go­vo­ra na tu­žbu u ko­jem se kon­sta­tu­je da tu­ži­lac ne is­pu­nja­va uslo­ve F tri pri­ja­ve ni­je ja­sna – ka­že se u obra­zlo­že­nju. V.R.


Ne­ra­zu­mlji­vi kri­te­ri­ju­mi

U pre­su­di Uprav­nog su­da ko­jom je po­ni­šte­na od­lu­ka o dru­goj pro­šlo­go­di­šnjoj ras­po­dje­li sred­sta­va Fon­da za ma­nji­ne uka­zu­je se na ne­ja­sno­će i ne­ra­zu­mljiv sa­dr­žaj ospo­re­nog ak­ta.
– Ima­ju­ći u vi­du pro­je­kat za osna­ži­va­nje vjer­skih i ljud­skih pra­va, ne­ja­sno je ka­ko je za­klju­če­no da tu­ži­o­če­ve ak­tiv­no­sti ni­je­su usmje­re­ne na oču­va­nje i raz­voj na­ci­o­nal­nih i osta­lih po­seb­no­sti u obla­sti­ma ko­je su ne­ve­de­ne. Ne­ra­zu­mlji­vo je ka­ko dje­lat­nost tu­ži­o­ca, ši­ro­ko po­sta­vlje­na u od­lu­ci o osni­va­nju, spre­ča­va nje­go­ve ak­tiv­no­sti usmje­re­ne na oču­va­nje vri­jed­no­sti utvr­đe­nih po­me­nu­tim pro­pi­si­ma – is­tak­nu­to je u obra­zlo­že­nju.